Pravo na bolovanje – naknada zarade
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada.
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Naknada zarade pripada zaposlenima ako su privremeno sprečeni za rad:
1) usled bolesti ili povrede van rada;
2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
COVID – 19: Svi zaposleni koji su u izolaciji zbog toga što je neko od zaposlenih oboleo ili se sumnja da je oboleo do virusa Covid – 19 imaju pravo na naknadu zarade u iznosu od 65%. U praksi je primećeno da poslodavci ne koriste ovu zakonsku mogućnost već šalju zaposlene na kolektivne odmore zbog trenutne pandemije. Zbog toga je bitno naglasiti da se dani bolovanja ne računaju u dane godišnjeg odmora i da zaposleni koji se razboli u toku korišćenja godišnjeg odmora, može nastaviti odmor nakon prestanka bolovanja.
Sa druge strane, zaposlenom ne pripada pravo na naknadu zarade:
1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;
2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci;
3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad; prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara ili stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;
6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;
10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;
11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;
12) ako najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.