Pravo na zaradu – Odricanje od zarade
Ustav Republike Srbije kaže da svako ima pravo na pravičnu naknadu za svoj rad i da se tog prava ne može odreći. Zakon o radu navodi da zaposleni ima pravo na zaradu, naknadu zarade i druga primanja. Obaveza poslodavca je jasna – zaradu mora da isplati u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Međutim, u raznim sporazumima o prestanku radnog odnosa poslodavci navode i odredbu o odricanju od tužbenog zahteva. Tako se u ovim sporazumima mogu pronaći formulacije koje glase da zaposleni „neće pokretati ili voditi bilo kakav spor i da će povući eventualno podnete tužbe po osnovu zarade, naknade zarade, troškova i drugih primanja po osnovu rada“ ili da se „u celosti odriče otpremnine po osnovu tehnološkog viška“. Kao „protivuslugu“ za to što se zaposleni odriče zarađenog, poslodavac se obavezuje da će mu isplatiti sva potraživanja u narednom periodu. Pored toga, poslodavci ne daju nikakvu garanciju da će ta potraživanja i stvarno isplaćena osim svog usmenog obećanja.
S obzirom da se od potraživanja iz radnog odnosa zaposleni ne može odreći i da je pravo na sudsku zaštitu garantovano Ustavom Republike Srbije, ovakve odredbe ne proizvode dejstvo. To je već više potvrđeno i u sudskim postupcima vođenim zbog neisplaćenih zarada, otpremnina i slično.
Ukoliko vam, u slučaju prestanka radnog odnosa, nisu isplaćene sve zarade, naknade zarade i druga primanja u roku od 30 dana, možete se obratiti sudu. Savetujemo vam da to učinite tek nakon savetovanja sa advokatom.