Put u središte Apilenda (2023)
Sproveli smo 6 edukativnih radionica na temu zaštite životne sredine za učenike osnovnih škola. U radionicama je učestvovalo oko 120 učenika i učenica nižih razreda OŠ “Kosta Stamenković” i OŠ “Josif Kostić”.
U uvodnoj radionici radionici učenici su imali priliku da se upoznaju sa pojmovima zaštite životne sredine i staništa. Kroz brojne ilustrativne primere govorilo se o značaju staništa za sve biljne i životinjske vrste, stavljajući u fokus medonosne i solitarne pčele. Govorilo se o sličnostima i razlikama između medonosnih i solitarnih pčela kao i o njihovom značaju za biodiverzitet i životnu sredinu. Pored toga, učesnicima je predstavljen značaj medonosnih pčela u svakodnevnoj ishrani, svakodnevnim aktivnostima i medicini. Imali su priliku da vide kako izgleda pčelinje saće. Naučili su koji faktori utiču na gubitak staništa medonosnih i solitarnih pčela. Uz pomoću lupe i USB mikroskopa naučili su da razlikuju ulogu i leglo pčele radilice, trutovsko leglo na praktičnom primeru. Pored toga, naučili su kako izgleda varoa (pčelinji krpelj) i čuli priču o problemima i izazovima koje pčele imaju zbog varoe i klimatskih promena.
Na drugoj radionici učesnici su naučili da razlikuju pojmove vreme i klima, takođe su razumeli pojam „klimatske promene“ kroz ilustrativna i narativna objašnjenja. Predstavljeni su im izazovi s kojima se čovečanstvo suočava zbog klimatskih promena kao i sa posledicama klimatskih promena koje pogađaju staništa pčela i pogoršavaju uslove za bavljenje pčelarstvom. Učesnicima je predstavljen istorijski razvoj čovečanstva kroz ilustrovanu skalu, važne istorijske događaje i otkrića kako bi bolje razumeli uticaj industrijske i tehnološke revolucije na današnjicu. Pored toga, diskutovalo se o rešenjima za sprečavanje i umanjenje efekta klimatskih promena poput korišćenja obnovljivih izvora energije, pošumljavanje u kontekstu očuvanja pčelinjih zajednica.
Treća radionica podrazumevala je praktičan rad učenika sa mapama. Imali su zadatak da na „Mapi Apilenda“ postave što više pčelinjaka uz praćenje ostalih faktora kao što je blizina saobraćajnica, divljih deponija, nadmorske visine, blizina poljoprivrednih površina, livada, šuma. Ova radionica je postigla cilj i dala uvid učesnicima koliko je značajno da pčele imaju sigurno stanište i čistu životnu sredinu. Kroz igru i crtanje naučili su koji faktori utiču na stanište pčela.
Četvrta radionica je takođe podrazumevala praktičan rad učesnika. Oni su na ovoj radionici radili na ukrašavanju kućica za solitarne pčele uz pomoću materijala i pribora koji su dobili za potrebe rada na radionici. Svaka grupa učesnika je dobila po jednu kućicu za solitarne pčele koja ima mogućnost da se postavi u dvorište škole, a samim tim da prenese poruku o značaju očuvanja staništa i pčelinjih zajednica.
Izrađena je analiza pogodnosti za postavljanje pčelinjaka na teritoriji grada Leskovca, gde su na osnovu višekriterijumske analize mapirane ekološki pogodne lokacije za postavljanje pčelinjaka. Višekriterijumska analiza podrazumeva uzimanje u obzir više faktora kao što su namene zemljišta, blizine saobraćajnica, nagiba terena, ekspozicije terena, udaljenosti od deponija i kvaliteta vazduha. Na osnovu te analize utvrđeno je da je 33% teritorije našeg grada pogodno za postavljanje pčelinjaka u ekološkim bezbednim uslovima. Za potrebe održavanja radionica odštampan je poster sa mapom pogodnosti za postavljanje pčelinjaka na teritoriji grada Leskovca sa interesantnim informacijama o značaju pčela i klimatskim promenama. Poster je poklonjen Naučnom klubu Leskovac (Centar za stručno usavršavanje u obrazovanju Leskovac) koji će biti stalo izložen i korišćen kao postavka.
Donator: Budžetski fond za zaštitu životne sredine grada Leskovca