Rad van radnog odnosa – Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
Neadekvatna primena odredbi Zakona o radu je nešto na šta zaposleni često ukazuju prilikom obraćanja nadležnoj inspekciji rada, sindikatima ili drugim organizacijama koje štite prava radnika. Međutim, nije svaki ugovor sa poslodavcem ugovor o radu i nema svaki radnik status zaposlenog.
Pre svega, postoje nekoliko oblika tzv. rada van radnog odnosa koji poslodavci koriste (ili zloupotrebljavaju) kako bi obavili određene poslove. Ovi ugovori se u Zakonu o radu nazivaju „drugi ugovori“, a jedan od onih koji poslodavci najčešće koriste je Ugovor o privremenim i povremenim poslovima.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se za one poslove koji ne traju duže od 120 dana u toku jedne kalendarske godine. Poslodavac ima obavezu da za obavljanje privremenih i povremenih poslova zaključi ugovor sa licem koje obavlja ove poslove. Ukoliko poslodavac ne zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa angažovanim licem, odgovara za prekršaj. Bitna obeležja ovog ugovora, a koja se tiču prava angažovanog lica:
– angažovano lice ne stiče status zaposlenog, samim tim ne uživa sva prava koja su predviđena Zakonom o radu za zaposlene
– nema prava na godišnji odmor, plaćeno odsustvo, bolovanje, porodiljsko odsustvo, iznos minimalne zarade, topli obrok i regres.
– mogu dobiti otkaz bez procedure predviđene za zaposlene, a trudnice nemaju posebnu zaštitu od otkaza
– u pravima iz Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu imaju sva prava kao i zaposleni
– poslodavac mora da podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje i plati doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti