Radni odnos na određeno vreme

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme i to u onim slučajevima koji su definisani zakonom:

1) za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (npr. sezonski poslovi);

2) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

3) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;

4) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;

5) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;

6) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

U praksi su sve češći slučajevi zloupotrebe ovih odredbi pa tako poslodavci zaključuju ovakvu vrstu ugovora i kada nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi. Dešava da zaposleni svakog meseca potpisuju ugovore o radu koji traju 30 dana. Sa druge strane, postoje slučajevi da zaposleni godinama rade na određeno vreme bez sigurnosti da će im nakon isteka ugovora biti produžen radni odnos. Po nekim tumačenjima, ovakva ponašanja poslodavaca nisu u suprotnosti sa zakonom. U svakom slučaju, zaposleni na određeno vreme ili oni koji će zaključiti ovakvu vrstu ugovora trebalo bi da imaju u vidu sledeće:

– poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu sa istim zaposlenim za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (osim u slučaju zamene odsutnog radnika, rada na projektu ili ugovora sa stranim državljaninom kada može trajati kraće ili duže);

– period kraći od 30 dana između potpisivanja dva ugovora ne smatra se prekidom radnog odnosa na određeno vreme;

– u novom ugovoru o radu na određeno vreme istom zaposlenom zarada može biti niža nego u prethodnom ugovoru;

– radni odnos prestaje istekom roka i dok je zaposleni na bolovanju, čak i ako se radi o bolovanju zbog doživljene povrede na radu ili usled profesionalne bolesti;

– samim istekom roka na koji je ugovor zaključen dolazi do prekida radnog odnosa i poslodavac nema obavezu da ugovor o radu produži;

– poslodavac nije u obavezi da donese rešenje o prestanku radnog odnosa, ali se u praksi to čini radi pravne sigurnosti poslodavca i zaposlenog;

– ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Potrebno je da zaposleni faktički bude na poslu, dani bolovanja, neradni dani i dani godišnjeg odmora se ne uračunavaju u ovih pet dana;

– za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se ugovor o radu do isteka korišćenja prava na odsustvo.