Pravo na odmor

Pravo na odmor

Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na plaćeni godišnji odmor i da se tog prava ne može odreći. Međutim, ovo pravo se u praksi vrlo često uskraćuje zaposlenima od strane njihovih poslodavaca. U nastavku je nekoliko bitnih stvari koje se tiču ovog veoma važnog prava:

– poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz konsultaciju sa zaposlenim

– poslodavac mora da donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora (najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora)

– poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

– u svakoj kalendarskoj godini zaposleni/a ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 dana (4 radne nedelje)

– za svaki mesec neprekidnog rada zaposleni/a stiče pravo na korišćenje 1/12 odmora (npr. 20 dana ÷ 12 = 1.6 dana)

– praznici i bolovanje se ne uračunavaju u dane odmora

– ukoliko je bolovanje prekinulo odmor zaposlenog, on/ona ima pravo da taj odmor nastavi nakon prekida bolovanja

– zaposleni/a može dobiti novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnjeg odmora samo u slučaju prestanka radnog odnosa (u visini prosečne zarade, srazmerno broju neiskorišćenih dana odmora)

– neiskorišćeni deo godišnjeg odmora ne može se „preneti“ kod novog poslodavca

– godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova. Prvi deo odmora mora trajati najmanje dve radne nedelje.

– godišnji odmor mora biti iskorišćen do 31. juna naredne godine

– zaposleni/a ima pravo isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora

Povratak na Korisne informacije

Udruženje građana Tim 42