Pravo na zaradu

Zaposleni u Srbiji suočeni sa realnom mogućnošću gubitka posla i teškoćama brzog pronalaženja novog posla nekada i pristaju na kršenje njihovih prava. Jedno od takvih prava je pravo na zaradu. U nastavku podsećamo na neke od odredbi Zakona o radu koje regulišu ovo osnovno pravo zaposlenog:

– zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

– zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti 

– poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec

– zarada se isplaćuje samo u novcu

– pripravnik ima pravo na zaradu za vreme pripravničkog staža u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu

– zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu

– opštim aktom (npr. pravilnicima poslodavca) ili ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade

– zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu (za rad na dan praznika, noću, prekovremeno…)

– poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije ili odlukom Vlade Republike Srbije

U praksi se pokazalo da zaposleni pristaju čak i na povraćaj novca poslodavcu u gotovini nakon što prime isplatu zarade na svom bankovnom računu. Poslodavac ima dokaze da je zaradu isplatio. Zaposleni, bez svedoka da je novac vraćen, ne može dokazati da zaradu nije primio u celosti. Čak i ukoliko svedoci postoje, zaštita prava na zaradu u ovakvim slučajevima iziskuje angažovanje advokata, podnošenje tužbe nadležnom sudu i strpljenje za najčešće dugotrajan sudski proces.