Rad van radnog odnosa – Ugovor o delu
Neadekvatna primena odredbi Zakona o radu je nešto na šta zaposleni često ukazuju prilikom obraćanja nadležnoj inspekciji rada, sindikatima ili drugim organizacijama koje štite prava radnika. Međutim, nije svaki ugovor sa poslodavcem ugovor o radu i nema svaki radnik status zaposlenog.
Pre svega, postoje nekoliko oblika tzv. rada van radnog odnosa koji poslodavci koriste (ili zloupotrebljavaju) kako bi obavili određene poslove. Ovi ugovori se u Zakonu o radu nazivaju „drugi ugovori“, a jedan od onih koji poslodavci najčešće koriste je Ugovor o delu.
Ugovor o delu zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Na primer, poslodavac koji se bavi izradom nameštaja može na ovaj način angažovati određeno lice koje će popraviti krov na hali za proizvodnju ali ne može angažovati lica koja će u toj proizvodnoj hali izrađivati nameštaj.
Ovaj ugovor regulisan je Zakonom o radu, ali u većem delu Zakonom o obligacionim odnosima jer strane u ovom poslu stupaju u obligacioni (a ne radni) odnos. Poslodavac koji zaključuje ugovor o delu naziva se „naručilac posla“, a lice koje izvršava posao naziva se „izvršilac posla“.
Naručilac ima obavezu da za obavljanje naručenih poslova zaključi ugovor o delu sa licem koje će obaviti ove poslove. Ukoliko naručilac ne zaključi ugovor o delu sa angažovanim licem, odgovara za prekršaj. Takođe, on ima obavezu da plati naknadu za izvršeni posao kao i poreze i doprinose shodno Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakono u doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Izvršilac ima obavezu da izvrši posao, nadoknadi štetu ukoliko je ona učinjena prilikom izvršavanja posla i preda stvar koju je izradio.
Prava iz radnog odnosa koje uživaju zaposleni ne pripadaju izvršiocu posla.