Curi voda, ali curi i vreme: Gubici vode u Leskovačkom vodovodu (2024)

Voda je ljudsko pravo. Ujedinjene Nacije pod ovim podrazumevaju pravo na pristup dovoljnoj, bezbednoj, fizički dostupnoj i pristupačnoj vodi za ličnu i kućnu upotrebu. Da bi to pravo bilo stvarnost, osnovni preduslov jesu javna vodoprivredna preduzeća koja rade održivo i u javnom interesu i kvalitetna vodovodna infrastruktura. Međutim, kada se pogledaju zvanični podaci vidimo da nam pravo na vodu “curi na sve strane”.

Poslednji podaci zvanične statistike za 2018. godinu pokazuju da je u Srbiji u distribuciji izgubljeno 30 miliona m3 vode za piće, odnosno da preko 35% proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima. Isti izvori ukazuju na to da se u javnim vodovodima Srbije prosečno godišnje gubi više od 1/3 vode, a u 1/5 javnih vodovoda gubi se preko 50%. Procena je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi preko 10 milijardi dinara prihoda preduzeća. Gubici u mreži mogu se smanjiti investicijama u revitalizaciju i izgradnju vodovodne mreže, za šta su po državnim procenama potrebna ulaganja od preko 800 miliona evra.

S obzirom na to da traćenje najvažnijeg prirodnog dobra ima značajne finansijske posledice (novac se troši na povećanje proizvodnje vode da bi se kompenzovali gubici, a ne za investicije u održavanje ili proširenje postojeće infrastrukture), kao i: tehnički (prekidi u isporuci), društveni (zdravstveni rizici) i ekološki (dodatni pritisak na vodna dobra, trošenje dodatne energije) uticaj na održivi razvoj i vodosnabdevanje, jasno je da aktivnost na smanjenju gubitaka predstavlja jedan od prioritetnih zadataka. Potpuno uklanjanje gubitaka vode iz distributivne mreže nije moguće niti je ekonomski opravdano. Međutim, veliki gubici vode su simptom drugih nedostataka, kao što je odsustvo kontrole i održavanja sistema

Publikacija se bavi gubicima vode u sistemu JKP Vodovod Leskovac, uzrocima gubitaka i daje preporuke za njihovo smanjenje.